U FOKUSU:

U Beču sastanak BADEU: Evo kako možemo održati bosanski identitet u Evropi

  Proširenom sastanku su prisustvovali naši ljudi koji žive i rade u Austriji, Sloveniji, Njemačkoj i Nizozemskoj.

U subotu je održan sastanak Bosanskog Akademskog Društva u Evropi i tom prilikom je razgovarano je o potrebi održanja i njegovanja šarolikog bosanskog identiteta u zemljama Evropske unije.

Proširenom sastanku održanom u Beču prisustvovali su:

- iz Austrije: Mag. Ružica Čubela, Mag. Alena Bukvić,  DI ZT Siradj Duhan, Dr. Sc. Mato Dominković, DI Davul Ljuhar, univ. prof. dr. Anis Bajrektarević, Mag. DI Marko Dragaš, DI Selmir Mujagić, DI Arh. Mido Ćesović.

- iz Slovenije: Mag. književnica Adriana Kuči, univ. prof. dr. Edvin Dervišević

- iz Njemačke: doc. dr. Azim Čaušević , DI književnik Mirsad Puzić

- iz Nizozemske: doc. dr. Ervin Serdijarević

Učesnici su zaključili da se bosanski identitet u Evropskoj uniji može održati priznanjem bosanske nacionalne manjine u državama u kojima postoje pretpostavke za to. Do sada su Austrija i Slovenija na dobrom putu ka realizaciji ovog velikog projekta naših ljudi u Evropi.

Drugi put ka ostvarenju gore navedenog cilja je priznanje bosanskog jezika u svim zemljama Evropske unije. S obzirom da četiri službena jezika u Švicarskoj nisu prepreka očuvanju švicarskog identiteta, ili tri jezika u Belgiji nisu prepreka očuvanju belgijskog identiteta, tako i u Bosni i Hercegovini postojanje tri jezika nije prepreka očuvanju bosanskog identiteta.

Njegovanje šarolikog bosanskog identiteta u Evropi je moguće i kroz promociju bosanske kulture. Najvažniji kulturno-historijski projekat je "Rođendan Bosne" kojim se obilježava dan u kojem je potpisana Povelja bana Kulina, a ovaj događaj može se pretvoriti u "Dane Bosne", kako je zaključeno na sastanku u Beču. Ohrabrujuća je činjenica da Austrija više nije sama u ovom projektu, te su joj se pridružila Bosanska Akademska Društva u Sloveniji, Danskoj i Njemačkoj.

Promocija visokog obrazovanja je također odličan način da se održi bosanski identitet u Evropi. Naime, izborom najboljih studenata bosanskog porijekla na evropskim univerzitetima, dodjelom studentskih nagrada i izborom najboljih naučnika, bosanska zajednica dobija na ugledu u zemljama Evropske unije. Ovim se potvrđuje veliki gradijent obrazovanja Bosanki i Bosanca u evropskim državama.